You are here
Home > Author: Zrno Soli

Minut je minut, a dvaput je dvaput!

Tu je kafanu, ako ja znam dobro da brojim, osam gazda držalo, kupovalo, prodavalo. Nekom posao crkne, nekom je i dobro išlo, ali najduže je držao neki Mladen… I to baš u one sretne godine, kad je bilo para na sve strane. Kažu, bio je kelner negde na moru, pa tamo svašta video i naučio. Kad je došao, odmah je – pozajmljenim parama - sve izmenio, napravio da bude moderno. Dva šanka, dve sale, a u toj većoj subotom su bile i igranke. Nabavio čak i frižidere, da hladi piće… Terasa velika, svuda kestenovi posađeni, hladovina debela. Pošljunčio, ogradio, postavio stolove, a na kandelabrima noću palio fenjere na gas. Romantika, kaže… A posao samo cveta! Mladen beše stasit čovek, i dugokos i crnokos, pa bela

Moj deda: nesuđeni ministar prosvete

Ovu lepu starovremsku banatsku priču sam od nekog negde u kafani čuo, još dok su kafane za razgovore služile, ili sam je pročitao pa zaboravio gde… Samo je prepričavam u svojoj interpretacji : Moj brat Mićan ne bi nikad učitelj postao da naš deda nije primenio svoju pedagogiju. Mićan je inače bio jako bistar momčić. Šta god da čuje, sve upamti. I sam je učitelj Sava stalno govorio da od njega nema boljega đaka. Ali, ko završi četiri razreda, taj ti je u našem selu svu školu završio. Zato je Sava učitelj stalno na našeg oca navaljivao:-Greh na tvoju dušu ako ne daš dete dalje u školu! Otac se dvoumio, oduvek smo bili seljaci, a i ta škola vraški košta. -Nemam ti ja novca za to,

Anto Domazet: Kod nas je uspjeh pojedinačan, a u Europi masovan

Ekonomist, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i bivši zastupnik SDP-a BiH u Parlamentarnoj skupštini BiH prof.dr. Anto Domazet podijelio je na svom facebook profilu status o razlikama između uspjeha kod nas i u Europi. Status prenosimo u cjelosti: "Sretoh se neki dan u Titovoj sa Dinom Merlinom. Pita me on, uspješan umjetnik i poslovni čovjek u estradi u globalnim okvirima, kako ja gledam na ovu situaciju i kako bi ljudi mogli bolje živjeti u Bosni i Hercegovini. Kažem mu da i u BiH i Europi ima uspješnih ljudi. Ali ima jedna velika razlika. Kod nas je uspjeh stvar pojedinca, u Europi on je proizvod sistema. Zato su u BiH samo pojedinci uspješni ili zadovoljni životom, a vlada masovno nezadovoljstvo, čak

Poručnik i Golijat

Eto, meni se posrećilo da pamtim zime kad su snegovi padali u vreme zimskog raspusta. Meni se posrećilo da odrastam u vreme kad su dede i babe još uvek živele na selima. Meni se posrećilo da pamtim doba kada se bukove cepanice nisu štedele, a kad su se štedele baterije u radio aparatu - tranzistoru, koji je uključivan samo da se čuje vremenska prognoza. Na tom sam radiju slušao još jedino onaj prenos sa montrealske olimpijade, te večeri kad su košarkaši preokrenuli onih minus 16 protiv Italijana. Dakle, posrećilo mi se da u zimske večeri slušam dedine priče u kojima nema Crvenkape, misleći u to doba kako je moj mudri starac prošao sito i rešeto i kako svašta zna... uvek potajno

Nova Kaledonija za sad u sastavu Francuske

Na referendumu u Novoj Kaledoniji koji je održan u nedelju 56,4% stanovništva izjasnilo se za ostanak u sastavu Francuske, dok je za nezavisnost bilo 43,6% stanovništva. Referendum je obeležila velika izlaznost stanovništva, čak 80%. Takođe, referendum je pokazao da razlika između protivnika i pristalica nezavisnosti Nove Kaledonije nije tako velika kao što su pretstavljale predizborne ankete. Za nezavisnost su glasale severne provincije u kojima je većinsko domorodačko stanovništvo iz plemena Kanak. Ipak, druge etničke zajednice većinom su glasale za ostanak u sastavu Francuske. Nakon referenduma izbili su manji nemiri u pojedinim delovima arhipelaga. Ukoliko lokalne vlasti odobre, naredni referendum u Novoj Kaledoniji može da se održi već 2020. godine. Foto: zastava Nove Kaledonije. Izvor: Hawaii Public Radio  Autor: G.P.

Gubi li Francuska jednu od svojih poslednjih kolonija?

Danas se održava referendum u Novoj Kaledoniji, francuskoj koloniji u Tihom okeanu. Nova Kaledonija predstavlja grupu ostrva istočno od Australije. Od Francuske je udaljena oko 18 000 km. Pod Francuskom upravom Nova Kaledonija se nalazi od 1853. godine. Nova Kaledonija bogata je rudom nikla, veoma značajnom za izradu elektronski uređaja. Od ukupno oko 269 000 stanovnika pravo glasa ima oko 175 000 ljudi. Prema podacima iz 2014. godine većinu stanovništva čine pripadnici plemena Kanak (39%), koji se zalažu za nezavisnost od Francuske. Drugu najveću grupu čine evropski doseljenici i njihovi potomci (27%). Referendum je direktna posledica četvorogodišnjeg sukoba na ovom arhipelagu 1980-ih godina i nije prvi referendum održan u Novoj Kaledoniji. Prvi referendum održan je 1987. godine. Čak 98.3% glasača izjasnio se za

O jednom nesporazumu: a nije Dejtonski

Onaj veliki „nekom rat – nekom brat“ učinio je da početkom prošlog veka Austrijanci naprave dobar makadamski put kojim su tada spojili Pljevlja i Rudo, odnosno pljevaljski rudnik uglja sa železničkom prugom koja je od Rudog preko Višegrada vodila za Sarajevo. Prošlo je prvo poluvreme velikog svetskog rata, a u drugom poluvremenu istog rata koje neki ipak još zovu i Drugi svetski rat, kao debitant u novom timu, u igru je ušao novi igrač. Musolinijeva Italija... I kako je ušao, dobio je zaduženje da pokriva baš ovaj deo terena. Izabrao je i taktiku: umrtviti igru, vreme prolazi, ništa se na dešava... i odjednom – bum! Forza azzurri... - Frateli... Vasa prinćipesa Jelena - nasa regina, nasa kraljica... Pa sve da se Jelena, ćerka kralja

Radne akcije: priča za laku noć

Eeee, mlađarijo moja, ako su vam bake i deke nekada čitale bajke za pred spavanje, evo vam fine prilike da im se sad revanširate... I kao što ste vi po sto puta neumorno tražili istu i uvek istu bajku, ovo im sad možete pročitati po ko zna koliko puta... Zaboraviće oni do sutra uveče šta su sinoć čuli, potpisujem iz ličnog iskustva! A biće im milo dok slušaju, potržite im suzicu u uglu oka – videćete je. Moje savezne akcije: Đerdap 79  i  Sarajevo 81 – obe treća (avgustovska) smena. U brigadu za akciju „Autoput Bratstvo-jedinstvo 78“ nisu me primili procenivši da sam premlad. To me je tada strašno uvredilo. Kad danas o tome razmišljam, mislim da sam i čak za

Vrbovanje devojaka za rad u nemačkim bordelima!

                      Došli smo do prepiske između makroa i potencijalne žrtve za rad u nemačkim ilegalnim bordelima. Osobe našeg podretla namamljuju devojke za rad u bordelima obećanjima o laganim poslovima i visokim zaradama. „Ćao, da li si zainteresovana za posao u Nemačkoj?“ Na ovaj ili sličan, na izgled bezazlen, način započinje dopisivanje koje ima za cilj da namami potencijalnu žrtvu za rad u bordelima. Za žrtve se biraju mlade devojke. Njima se obećava luda zabava i neograničen besplatan alkohol, besplatan smeštaj i prevoz limuzinom. Sve što devojke navodno treba da učine jeste da sede u noćnom klubu i druže se sa gostima. Na prvi pogled idealan posao. Ali da li je to baš tako. U Nemačkoj i Austriji je

Vedad Pašić pozvao građane da ne glasaju za zastupnike koji su odbili pomoći djeci s autizmom

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Tuzli, profesor doktor Vedad Pašić, na svom facebook profilu pozvao je glasače iz Tuzlanskog kantona da ne glasaju za zastupnike iz ovog kantona koji su 2018. godine glasali protiv amandmana na budžet koji su trebali osigurati sredstva za djecu s autizmom. Objavu profesora Pašića, koji je i sam otac dječaka s autizmom, prenosimo u cjelosti: U susret izbornoj šutnji, potsjetit ću Vas na ovih 10 poslanika iz TK u Parlamentu Federacije, koji su svi odreda glasali protiv amandmana na budžet 2018. godine (ili bili suzdrzani, što mu dodje isto), a koji bi pomogao djeci sa autizmom. Neki od njih su i na ovim izborima kandidati, na različitim nivoima, ispred različitih stranaka, od kojih su neke potpuno nove. Sve

Top