You are here
Home > Društvo > Ljudi i život > Minut je minut, a dvaput je dvaput!

Minut je minut, a dvaput je dvaput!

Tu je kafanu, ako ja znam dobro da brojim, osam gazda držalo, kupovalo, prodavalo.
Nekom posao crkne, nekom je i dobro išlo, ali najduže je držao neki Mladen…
I to baš u one sretne godine, kad je bilo para na sve strane.

Kažu, bio je kelner negde na moru, pa tamo svašta video i naučio. Kad je došao, odmah je – pozajmljenim parama – sve izmenio, napravio da bude moderno. Dva šanka, dve sale, a u toj većoj subotom su bile i igranke. Nabavio čak i frižidere, da hladi piće…

Terasa velika, svuda kestenovi posađeni, hladovina debela. Pošljunčio, ogradio, postavio stolove, a na kandelabrima noću palio fenjere na gas. Romantika, kaže… A posao samo cveta!

Mladen beše stasit čovek, i dugokos i crnokos, pa bela košulja, pa leptir mašna i crni prsluk, pa debeli konobarski novčanik, a olovka za uvetom… Nije pušio, nije se kartao. Pio je samo kad nabavlja piće, tek da razbije maler.

Sve je to u redu, ali… što je taj voleo žene! Imao je on svoju ženu Ankicu, katolkinja beše, a opasna, živa vatra. Čovek-žena, što ono kažu… I lepa, baš lepa, ma šta joj vredi kad je njemu tuđe slađe.

Jedne subote svirali mu u kafani braća Kovačevići, pevačica im bila neka Mara, a i ona malkice šarena. Malo više…

Odjednom, nema Mladena. Sad bio tu, sad ga nestade. Pita Ankica gde je, a svi se prave ludi.
Kelneri znaju, ako kažu ne valja – ako ne kažu opet zlo.

Gleda Ankica gde je pevačica – kad ni nje nema!
Ankica hvata za vrat Aleksu harmonikaša, tog što su ga zvali Burduš – po onom sa televizije:
-Gde je ona tvoja kučka, govori?
-Ne znam, gazdarice, ne znam života mi moga. Stadosmo samo malo da se odmorimo, pa ako smo i muzikanti i mi imamo dušu. A Mara, šta ja znam kud se izgubila. Valjda otišla do klozeta…

Ona besna, sva crvena, samo još da pukne! Kad, eto ti ono dvoje, idu iz magacina u podrumu.
Kao, bio Mladen da natoči domaćeg vina, a Mara pošla da mu drži baterijsku lampu.
Ankica skoči, pa ščepa Maru za kosu, a Mladena psuje:
-Đubre jedno švalersko, kurvaru, znam ja i šta ti je ona držala i kako ti je posvetlila!

Mladen se brani, otima raščupanu Maru iz njenih šaka, stišava je:
-Ne pravi, ženo, cirkus i sramotu, nismo bili u podrumu ni pet minuta.
A ona će njemu, na radost i podsmeh svih u kafani:
-Znam te ja dobro, i ti si mi neki zec, dosta je tebi i jedan minut!

Jedva je nekako smiriše, ali ona otera i Maru i braću Kovačeviće. I niko joj ne zameri.

Posle ovakve “reklame” Mladen, prozvan novim nadimkom Zec, više nije nasrtao na ženski svet.
Od tada, Mladen nikad više ni pevačice dovodio nije.

Samo muške muzičare, one bendove što su se tada svi odreda zvali “VIS”…

Prepričao B.T.

 

Slika: Van Gogh – Cafe Terrace at Night

Dodajte komentar

  Pretplati se  
Isključi obavijesti
Top