You are here
Home > Društvo > Čudase U Domu Zdravlja

Čudase U Domu Zdravlja

Liječenje po balkanskim zdravstvenim ustanovama često može biti frustrirajuće. Međutim, u rijetkim prilikama postane i smiješno. Ako mislite da se samo u vicu može dogoditi da se krenete liječiti od peruti, a na kraju vas pitaju „čujete li glasove“, varate se.

Upravo takav „vic“ desio mi se u Domu zdravlja Tuzla gdje sam se, kako već pretpostavljate, počeo liječiti od peruti. Kao i svaki odgovoran građanin, kad se pojavio problem opadanja kose, bijele peruti i svraba po tjemenu otišao sam u Dom zdravlja.

Dođeš, naruče te na pregled za mjesec i pol dana. Hajde dobro, gužva je, od peruti se ne umire, ima prečih poslova, čekat ćemo. Šta se može. Doktorica opšte porodične medicine, šta će drugo, uputi te dermatologu. Tamo nema čekanja, primi te odmah. E onda kad te konačno zaprime i zaduže u sistemu, kreću čudesa.

Pregled kose traje 3 sekunde. Nakon pregleda kreću terapije po sistemu „Hajmo Alija nek je više vojske“. Propiše terapiju, dođi za mjesec dana. Dođeš, nije pomoglo, hajmo druga terapija. Raspisuj redom šta kome padne na pamet.

Liječe te od peruti i svraba po kosi 6 mjeseci. Isprobali na tebi sve što ima u apoteci. Samo razdužuj. Kad god dođeš- nova terapija jer stara nije pomogla. Redom ispisuj recepte. Kojekakvih mazalica, krema, losiona, šampona, tableta, vitamina, PM… Zadnji put na kontroli doktorica više ne zna šta će mi propisat. Šta god pita „Jeste li koristili“- „Jesam“. Sve isprobao šta im je palo na pamet.

Usput u pokušaju pronalaska od čega te stvarno liječe, šalju te da radiš nalaze. Poslali te na sve nalaze koji su kome mogli past na pamet. Šta god ima na meni i u meni su do sad ispitali. Grlo, nos, želudac, stolicu, urin, krv… Gljivice, bakterije, paraziti, šećer…Samo mi još u dupe nisu zavirili. Obišao sve laboratorije u Domu zdravlja i u skoro svakom se nečekao. Svi nalazi uredni.

Procedura je urnebesna. Nakon prvog susreta s dermatologom i prve terapije, odeš kod svog doktora opće prakse da ti ispiše recepte za tu terapiju. Prije sljedeće kontrole kod dermatologa opet odeš prvo da se naručiš kod svog doktora. Drugi put odeš da ti tvoj doktor da uputnicu za dermatologa. Treći put ideš kod dermatologa koji te pošalje da radiš nalaze. Četvrti put ideš da se naručiš kod svog doktora da ti napiše uputnicu za te nalaze. Peti put dođeš kod svog doktora da ti da tu uputnicu. Šesti put odeš u laboratorij da uradiš nalaze. Sedmi put se opet naručiš kod svog doktora. Osmi put dođeš da ti tvoj doktor da novu uputnicu za dermatologa jer uputnica treba svaki put. Deveti put si kod dermatologa da pogleda te nalaze.

I onda opet „jovo nanovo“. Nova terapija, novi nalazi, nove ideje. Pokušaš čitav sistem malo sebi pojednostavit, pitaš dermatologa da te on odmah direktno uputi u laboratorij na vađenje nalaza, da ne ideš svom doktoru- Ne može tako. Hajde dobro, ne može pa ne može. Pitaš svog doktora da ti odmah napiše 10 uputnica za dermatologa- Ne može ni to. Maksimum dvije uputnice. Pitaš dermatologa da iskopiraš uputnice kad ih već toliko vole pa donosiš jednu po jednu- Nema šanse.

Ošini po prašini… Šetaj po procedurama, gubi se u birokraciji, sabijaj noge u dupe od hodanja i raznošenja uputnica, recepata i nalaza od jednih do drugih. Ideš  sto pedeset puta kod svog doktora, naručuješ se, čekaš sedmicama termin, čekaš satima kad dođeš mimo termina, vraćaju te, traže ti nove uputnice, ne žele ti vratit tvoju zdravstvenu knjižicu, nosaš nalaze od jednih do drugih, sestre se istresaju po tebi (Šta hoćete i u Bingu se čeka!), laboranti psuju božju mater pacijentima, čekaš vađenje krvi 5 sati…

Otkrili u Domu zdravlja Tuzla vremenski paradoks. Dermatolog ti zakaže kontrolu za 7 dana, a uputnicu za kontrolu možeš dobit tek za 15 dana. Paradoks vremena i prostora. Albert Einstein se ne bi snašao. Šetaš od dermatologije do opće porodične medicide i objašnjavaš sestrama na šalteru da je 15 dana više od 7 dana. Na kraju i ne odeš na kontrolu jer nemaš uputnicu. Dođeš tek za 15 dana.

Šetaš kao kurir na relaciji laboratoriji-doktor opće prakse-dermatolog. Kao kuče obilaziš oko Doma zdravlja koji ima desetke ulaza, marširaš po relaciji Dom zdravlja-Univerzitetski klinički centar. Skontaš da ti nešto nije uredu s terapijama kad ti isti dermatolog na istom pregledu da šampon koji isušuje tjeme i kremu zato što ti je vlasište mnogo suho.

Svakako se specijalistima u posao miješati ne možemo. Trebalo bi da ti ljudi znaju daleko više od pacijenata. Ali kad elementarnom logikom shvatiš da nešto nije uredu jasno ti je koliko je sati. Fiks ideja: Iako nisu pomogle Alora tablete za smirenje, pomažu tablete za alergiju zato što imaju jednu komponentu koja vas možda smiruje. Ja eto to je baš logično da te ne smiriju tablete za smirenje, a smiruju te tablete za alergiju. Da tablete za alergiju pomažu zato što imaš alergiju, jok. Ma kakvo to.

Nađeš sebi spasa sasvim slučajno, u gradskoj apoteci. Rade ljudi pregled vlasišta ručnim električnim mikroskopom. Čudesna stvarčica. Košta 800 dolara, proizvodi se u Japanu i povećava tjeme par stotina puta. Sliku prikaže na tabletu. Žena pogleda, vidi šta je problem, vidiš i ti šta je problem, da ti terapiju. Dođeš na kontrolu, terapija djelovala. Svojim očima vidiš da problema više nema. Masno vlasište i masnoća oko korijena kose uklonjeni. Raste nova kosa. Sve po propisu. Pregled besplatan.

Prva terapija pa pomogla. Šest mjeseci terapija u Domu zdravlja nije pomoglo. U Domu zdravlja teorija: „Kod kožnih oboljenja tek 101 maza pomaže.“ Par doktora i dermatologa istu tu rečenicu izgovorilo. Ja, jest 101 maza kad ne znaš ni od čega liječiš pacijenta. Hajde dobro, kontaš da nemaju 800 dolara za ručni električni mikroskop, ali brate mili kupi sebi lupu kod Kineza za par maraka pa makar pokušaj tako šta pogledat. Ako ne mogu japanski mikroskopi, može valjda kineska lupa.

Bilo kako bilo, vlasište uredu, a i dalje svrbi. Manje, ali svrbi. Nova terapija u apoteci- Alora za smirenje nervnih završetaka u kosi i kompleks B vitamina. Nije pomoglo ni to, žena fino rekla da to više nije do nje jer je vlasište uredu. Preporuka: „Budući da vas ne svrbi samo kad pijete tablete protiv alergije, moguće da je alergija. Treba uraditi alergotestove i test na osjetljivost nervnih završetaka.“ Pita me na kraju:

– Kako vam je Alora pomogla.
– Fino. I dalje svrbi, ali me više uopće ne sikira što svrbi.

Šta ćeš, opet sve iz početka. Naruči se kod svog doktora pa pričaj iskustva. Još se žena naljutila što sam otišao u apoteku. Kaže „Ako ćete se liječit po apotekama niste meni morali ni dolazit. Ja sam vas poslala dermatologu.“ Kao da nisam 6 mjeseci išao dermatolozima i nagledao se čudesa i nadobijao čudesa. Šta ćeš, sliježi ramenima i šuti jer ti se džaba svađat i ispravljat krive Drine. Opet će bit onako kako ona hoće da bude.

E sad dolazimo do smiješnog dijela cijele priče. Nakon 6 mjeseci šetanja, nosanja papira, čekanja, vraćanja, čudesa od terapija koje ne pomažu, raspravljanja, trošenja para, gubljenja vremena, najnovija teorija:

Možda je to od nervoze. KLAP, uputnica psihologu. Centar za mentalno zdravlje.

Što je najfascinantnije- Specijalisti te uglavnom ne pregledaju nego te liječe od onoga što piše na uputnici. Ako ti doktor opće prakse na uputnici za dermatologa napiše „Seboroični dermatitis“, ovaj će te od seboreje liječit. Ako na uputnici za psihologa napiše da se češeš „na nervnoj bazi“ ovaj će te od toga i liječit. Jebe se koga šta je tebi i zašto se ti češeš. Ima li dijagnoza logike ili nema, isto je. Ono što mu piše na uputnici to mu je „tapija“, „sveto pismo“. Samo prepiše dijagnozu bez pregleda i pucaj terapije, djelovale ne djelovale. Ko ne vjeruje da je tako neka ode pa će se uvjerit.

I hajde, šta ćeš, valja ti se kretat se po sistemu kad si već upao u sistem. Odeš kod psihologa. Prije naručivanja ispita te sestra po anketi. Valjda da vidi koliko si „kritičan“. Jedno od pitanja „Čujete li glasove, da vam neko nešto šapuće šta da radite.“ Bilo mi smiješno. Dođeš jer te svrbi kosa, pitaju te čuješ li glasove.

Htio se zafrkavat, reći „Šapuće mi moja supruga šta da radim“, ali nisam. Kontam da ne shvate ozbiljno zafrkanciju pa me u druge sisteme ubace. Ovoliko čudesa zbog svraba po kosi. Šta li bi tek bilo za glasove i šaputanja ne smiješ ni pomislit.

Isti dan odeš psihologu i dermatologu. Dermatolog tvrdi: „Bezveze vas poslali psihologu, ne može on tu ništa pomoći.“ Psiholog tvrdi: “Bezveze su vas poslali dermatologu, ne može on tu ništa pomoći.“

Nego, da se mi vratimo na anketu kod psihologa. Jedno od najgenijalnijih pitanja bilo je:

– Šta vas nervira?
– VI!!!! Vi me nervirate što me šaljete uzduž i poprijeko po Domu zdravlja, a kosa me i dalje svrbi. Nervirate me što ste me zatrpali procedurama i papirologijom. Nervirate me što dolazim po 9 puta za jedan nalaz, što non-stop ovjeravam tu jebenu knjižicu u Zavodu za zdravstveno osiguranje. Nervira me što vi govorite da džaba idem dermatologu, a dermatolog da džaba idem kod vas. Vi me nervirate kad laborantica psuje božju mater pacijentima. Nervira me što hodam po Domu zdravlja 6 mjeseci bez ikakvog rezultata! Nervira me čekanje 5 sati da izvadim krv. Nervira me što sam bacio pare na tolike kreme, mazalice i čudesa koji nisu pomogli. Nervira me što se ljutite kad odem drugom doktoru. Nervira me čekanje termina po mjesec i pol dana. Nerviraju me beskorisne i nepotrebne procedure. Nervira me načelnica Opšte porodične medicine koja dobije napadaj bijesa kad je pitaš da li je normalno da su ovolike gužve i da se ovoliko čeka. Nervira me što prepisujete dijagnoze s uputnica umjesto da me pregledate. Nervira me što svako odjeljenje ima neka svoja pravila, a personal se nervira kad ih ne znaš. Nervira me što dermatolog pregleda samo do 1 sat, očno naručuje za godinu dana, a porodična za mjesec i pol dana.

Da sad to sve tako ne objašnjavaš, skratiš:
– Šta vas nervira?
– Birokracija

I stvarno upisali da me nervira birokracija.  Da si najzdraviji došao tamo pa hodao oko njih 6 mjeseci, uznervozio bi se. Konjske živce da imaš, poslije 6 mjeseci njihovog budalasanja i procedure postao bi nervozan od njih. Da si šampion strpljenja, poslije 6 mjeseci čudesa imao bi reakciju kad ti neko spomene Dom zdravlja.

Kakva je terapija za nerviranje od strane birokracije- ne znamo. Naručen za pregled tek u februaru mjesecu 2019. godine.

Za kraj, samo bih predložio da odemo u Centar za mentalno zdravlje svi ekipno, ruku pod ruku: doktorica porodične medicine, dermatolog, doktorica iz apoteke, načelnica opšte porodične medicine, sestre, laboranti i onaj na vrhu sistema, koji god to bio (recimo ministar ili direktor Doma zdravlja) pa da vidimo čuje li neko od njih glasove koji im šapuću šta da rade (glasovi stranačkih predsjednika se ne računaju) ili nervira li ih nešto.

Jer ako im glasovi stvarno šapuću šta da rade, jako loše ih savjetuju s obzirom na šta čitav sistem liči. Ako se tamo i za vratove pohvataju jer svako ima svoju teoriju i dijagnozu, opet su na pravom mjestu da ih razvađaju. E ako njih Centar za mentalno zdravlje ‘opravi i servisira, lako će bit s nama ostalima.

Foto: Doktor. Izvor Singularity Hub

Dodajte komentar

  Pretplati se  
Isključi obavijesti
Top