You are here
Home > Društvo > Pravo u detinjstvo (II deo)

Pravo u detinjstvo (II deo)

Posle teksta Pravo u detinjstvo: propaganda, Napoleonov kompleks i Nemova mama bila sam prijatno iznenađena odjekom članka, komentarima i primedbama. U početku sam mislila da neke od novih informacija jednostavno ubacim u komentar, ali na kraju sam shvatila da ne bi bilo loše napisati “nastavak”. Ne brinite, neću vam dodatno kvarti omiljene stripove i crtaće, samo ću ubaciti još neke podatke do kojih sam došla naknadno, pa se nisu našli u prvom tekstu.

Tintin u Kongu je bio prvi “na tapetu” i zapravo sam bila prijatno iznenađena što ima još ljudi koji vole Tintina. Međutim, informacija koju nisam imala je da je u Belgiji bila pokrenuta čitava debata oko epizode “Tintin u Kongu”, tačnije oko toga da li treba da bude zabaranjena zbog rasističkih stavova koji se provlače kroz strip. Aktivista iz Konga Bijenvenu Mbutu Mondondo pokrenuo je 2007. godine postupak kako bi sprečio izdavanje stripa za koji kaže da na rasistički način predstavlja Afrikance.

Bijenvenu Mbutu Mondondo sa spornim stripom

Sud je pak ocenio da je strip rađen u vreme kada su kolonijalne ideje i dalje postojale (strip objavljen 1931. godine, a kasnije, 1946. i verzija u koloru) i da nema dokaza da je belgijski umetnik Žorž Remi, koji je radio pod pseudonimom Erže (Hergé), pisao sa ciljem da izazove rasizam. Samim tim zahtev da se strip zabrani je odbačen.

Ako pogledamo pojedine scene u stripu, videćemo da je Tintin u suštini prijateljski nastrojen prema crncima u stripu, ali ipak, oni njega tretiraju kao “uzvišenog belca” i prikazani su kao dobroćudni, ali priglupi ljudi. Činjenica je da ih Tintin ipak kao beli čovek malo gleda “sa visine” – i to ne samo on, već i njegov pas.

Crnkinja se klanja Tintinu

Jedna od kontroverznih scena (za koju je i sam autor kasnije rekao da mu nije drago što se našla u stripu) je ona u kojoj se žena iz Konga klanja pred Tintinom i kaže: “Belac biti dobar! On veliki vrač! On izlečio moj muž! Veliki čarobnjak!” Ako uzmemo u obzir da je Erže preminuo 1983. godine, od vremena kada je nastao ovaj strip je sigurno mogao da promeni mišljenje, a na kraju – ova epizoda tridesetih godina XX veka ni po čemu nije odskakala od nekog opšteg stava o narodima Afrike.

Inače, kada su u pitanju scene lova o kojima sam pisala u prethodnom tekstu, sam autor je u kasnijim stripovima nastojao da ispravi štetu koju je u ovoj epizodi napravio, pa je tako kasnije Tintin prikazivan kao prijatelj životinja (npr. epizoda Faraonove cigare). Opet, činjenica je i da su belci koji su u to vreme putovali u Kongo tamo išli upravo da bi uživali u lovu – čitaj: ubijanju.

Zanimljivo je da ljudima nije zasmetala tvrdnja da Iznogud ima neke karakteristike psihopate (naprotiv, to je mnoge zabavilo – čini se da su ljudi generalno sumnjičavi prema onima koji žele vlast po svaku cenu, čak i kada su u pitanju izmišljeni likovi), ali su me neki pitali koje scene deca ne mogu razumeti. U suštini, prvi dijalog je uglavnom diskretan, ali se jasno vidi namera:

Dilat Larat  i biće iz snova

A Dilat Larat deluje tako fino.

Ono što možda deca ne mogu razumeti je odlična politička satira koja se provlači kroz strip. Na primer, dijalog koji je takođe iz epizode “Predačka greška”, zavera protiv velikog vezira:

-Treba ukloniti Iznoguda zato što ne brine o narodu, zato što krade iz trezora bez stida, zato što misli samo na svoj uspeh!

Pa da, ali to radi svaki čovek na vlasti, svaki političar! To mi nije baš neki argument!

Takođe, 2012. godine objavljena je još jedna epizoda “Iznogoud President” (predsednik). Strip je bio parodija na trenutnu političku scenu u Francuskoj, ali ne znam da li je uopšte  planu da se prevodi.

Iznogud za predsednika

Čula sam da je nekima u ovom stripu, a i u animiranoj verziji zasmetalo što su Arapi prikazani kao potkupljivi ljudi. Može se diskutovati i o tome, ali ja lično nisam nikada imala utisak da strip želi da prikaže Arape u lošem svetlu. Na kraju, nisu jedini u priči koji su potkupljivi – na primer, naš dragi zloća lavirint kupuje od Grka, Krićanina (prvo se cenjkaju, ali Grk na kraju pristine i proda lavirint iako je on bio njegova glavna atrakcija na vašaru). Ovo je zapravo odlična aluzija na priču o Tezeju i Minotauru, a ne pokušaj da se Grci prikažu kao potkupljivi.

Pošto je već pomenut rasizam kod Tintina, ovde je već drugačije – Iznogud deluje kao neko ko je vrlo tolerantan prema strancima – ako od njih ima koristi. Autori stripa doduše imaju specifičnu komunikaciju sa čitaocima u nekim epizodama (obraćaju im se kao da razgovaraju sa njima), pa tako kad čitate “Povratak Iznoguda”, stavljaju napomenu kako neće biti glupih fora o Kinezima jer nisu nimalo smešne, a već u sledećem kadru je nekoliko fazona na račun žute kože i kosih očiju. Moguće je da su hteli da kažu “znamo da ovo nije okej, ali smešno nam je”.

Zanimljivo je da su ljudi primetili kako su dobri likovi uglavnom visoki – bar u odnosu na zloću, pa tako na primer imamo braću Dalton – Averel je visok i dobar, Džo nizak i zao. Istina je i da su visoki dobri likovi često priglupi – Averel, kalif Harun el Pusah… Bilo je ljudi koji su stekli utisak kako je glavna poruka da se ne isplati biti dobar ili da su dobri ljudi glupi. Ne bih se složila – dobar je i Asteriks, dobri su superheroji, dobar je Talični Tom, na kraju dobar je i Tintin – a nijedan od ovih likova nije glup. Mislim da je glavna poruka kako nije dobro biti naivan – dobri i naivni ljudi u stripovima i crtaćima obično nisu preterano bistri – pas Taličnog Toma je dobar i glup i upada u nevolje zbog toga; sa druge strane kalif Harun el Pusah je dobar i glup ali izbegne nevolju spletom srećnih okolnosti.

Naivni i dobri likovi su tek posebna tema, moram reći da ih dosta znam i u stvarnom životu (“pa tako mu i treba kad je toliko dobar, svi ga iskorišćavaju“). Mislim da se mi sami ponekad malo pogubimo sa tim šta zapravo znači biti dobar čovek – dobar čovek nije nužno naivan, već je dobar čovek neko ko je human, empatičan, neko ko ume da pomogne, ali i da postavi granice. Neko ko je dobar zna da razlikuje pravdu od nepravde i ume da brani svoj stav i svoje mišljenje, dok onaj naivni “dobrica” ne može da se suprotstavi lošim ljudima, pa ih samim tim na neki način podržava – i to može (ali i ne mora) da ga dovede u nepriliku, odnosno da mu se “obije o glavu”. Ali, to je već tema za neki drugi tekst.

Na kraju, hvala svima na sugestijama i kritikama. 🙂

 

Foto: Iznogud za predsednika. Izvor: Yvelines.infos

1
Dodajte komentar

1 Komentari
0 Odgovori
0 Pratioci
 
Komentar sa najviše odgovora
Najaktuelnija diskusija
0 Autori komentara
  Pretplati se  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Isključi obavijesti

[…] Pravo u detinjstvo (II deo) […]

Top