You are here
Home > Kultura > Film i muzika > Pravo u detinjstvo: Propaganda, Napoleonov kompleks i Nemova mama

Pravo u detinjstvo: Propaganda, Napoleonov kompleks i Nemova mama

Right in the Childhood! (Pravo u detinjstvo, u smislu upropastićemo vam uspomenu na igru/crtani/film koji ste voleli) – ovakvi postovi umeju baš i da me nasmeju i da me iznerviraju. Ja na primer nikako, ali nikako nisam mogla da svarim klipove o skrivenim porukama u Diznijevim crtaćima (od seksualnih preko masonskih do satanističkih). Prosto, tamo gde je neko video prizivanje demona, ja ništa videla nisam. Takođe su umele da me nasmeju, ali mi i pokvare utisak razne analize, parodije, sinhronizacije, nekad čak i igrane verzije.

Međutim, kako sam zahvaljujući društvenim naukama počela da analiziram sve što vidim, a hvala Bogu dovoljno klinaca imam u porodici da mi oni budu izgovor za gledanje crtaća, počela sam da primećujem dosta toga što ranije nisam. Neću da pišem o subliminarnim porukama, stvarima koje loše utiču na decu i slično (možda poneke, ali trudiću se da ih izbegnem). Samo navodim neke stvari koje su po meni dovoljno naglašene u crtaćima i nekim stripovima, tako da „upadnu u oko“.

Napominjem da ovo što navodim nije provereno propagandna ili neka druga poruka, već samo moj utisak.

Anastazija i propaganda

Anastazia

Divan film i divna muzika! I dalje pamtim svaku pesmu, svaki dijalog, na kraju krajeva to je jedan od retkih “ljubavnih” filmova koji mi se sviđaju (Anastazija i Dimitri su mi od početka bili preslatki). Ali, ali, ali… Da li ste obratili pažnju na to kako izgleda Rusija posle Revolucije? Da li biste živeli tamo? Ja ne bih (doduše, još manje bih volela da živim u Rusiji pre revolucije). Da li vam je zapalo za oko kako izgleda onaj neljubazni čovek koji ne da Anastaziji kartu bez izlazne vize? Da, ima na kapi ogromnu petokraku, srp i čekić.

Film je iz 1997. godine, kada strah (da ne kažem paranoja) od komunista u Americi nije vise bio toliko snažan, a čisto sumnjam da prosečan gledalac obraća pažnju na te stvari, međutim meni posle toliko lekcija o Hladnom ratu ovo ne može baš da promakne, kakva god da je bila namera autora filma.

Ono što ipak treba istaći je da je ovaj film od ruske publike dobio pozitivne kritike, premda je bilo onih koji su smatrali da je način na koji je Anastazija prikazana pomalo neukusan (Anastasija Romanov je kanonizovana 1981. godine i nekim vernicima je film bio uvredljiv; takođe neki istoričari su smatrali da bi gledaoci mogli da o Romanovima i Rusiji steknu pogrešnu sliku).

Crtani likovi i Napoleonov kompleks

Joe Dalton

 Premda je diskutabilno koliko je zapravo Napoleon bio visok, odnosno nizak za vreme u kojem je živeo (ja sam nailazila na različite podatke i ne bih da širim dezinformacije), po njemu je nazvano psihološko stanje karakteristično za niske muškarce (obično se pominju muškarci, mada imam utisak da i pojedine žene imaju Napoleonov kompleks) koji su veoma agresivni i imaju potrebu da budu dominantni kako bi nadomestili fizički “nedostatak”.

Da li ste primetili koliko je u crtaćima niskih zloća? Sima Strahota (Yosemite Sam), Marvin Marsovac (Marvin the Martian), Iznogud (Iznogoud), Džo Dalton (Joe Dalton), na kraju krajeva i Džeri (ako i nije nizak kao miš, u odnosu na Toma je itekako nizak). Ne znam da li su autori crtaća i stripova vodili računa o ovome kada su smišljali likove, ali svakako su dobro odradili posao.

 Asteriks i Goti

 Ovo je jedna od mojih omiljenih epizoda Asteriksa (strip je u pitanju, ne crtani film). Jedna od boljih replika je: “Vizigoti su Goti sa zapada, a Goti sa istoka su Ostrogoti, ali Goti sa zapada žive istočno u odnosu na nas, razumeš li?”, na šta Obeliks naravno odgovara sa “Ne!” Osim što Obeliks ne kapira gde žive Ostrogoti i Vizigoti, šta ovde još ne štima? Jedan moj kolega sa fakulteta je rekao: “…ali u odnosu na njih i Ostrogoti i Vizigoti žive u budućnosti!”

Da, Goti jesu pravili probleme Rimljanima, ali ne u vreme Julija Cezara. Takođe, Goti u stripu pevaju pesmu u kojoj se pominje Alarik. Alarik je jedan od najpoznatijih gotskih vođa i jeste predvodio žestok napad na Rim, ali tek 410. godine naše ere. Ako uzmemo u obzir da je Cezar ubijen 44. godine pre naše ere, možemo da zaključimo da Cezar i Alarik nikako nisu mogli da se sretnu.

Asterix i Obelix

Ono što je još zanimljivo jeste da imena kojima se razlikuju dve grupe Gota (Ostrogoti i Vizigoti, u nekim izvorima Grejtunzi i Tervinzi) potiču iz rimskih izvora, tako da je pitanje kako su dve grupe Gota sebe nazivale i dalje otvoreno. A pošto istoričari koji se time bave ne mogu sa sigurnošću reći kako su Goti sami sebe nazivali, čisto sumnjam da Asteriks i Obeliks mogu.

Zli kalif umesto dobrog kalifa

 Priznajem, bila sam zlo dete i navijala za Iznoguda. Ovo je verovatno bio prvi strip sa glavnim likom koji je anti-heroj koji sam čitala i sviđao mi se takav pristup, čak sam se u jednoj strateškoj igri zvala Kalif Iznogud. Ipak, kao što sam ja kao neko ko voli “varvare” bila razočarana kad sam shvatila koliko strip o Gotima nema mnogo veze sa pravim Gotima, tako su i kolege koje se bave Arabljanima u srednjem veku mogle da uoče neke nepravilnosti – ali ruku na srce, u pitanju su stripovi, a ne udžbenici istorije, pa možemo da oprostimo autorima.

Već sam pominjala Napoleonov kompleks (u animiranoj verziji Iznogud kaže svom slugi, parafraziram “Ti ne možeš da razumeš zašto ja želim moć” i to se može shvatiti na vise načina). Ali pogledajmo malo šta o nečemu drugom kaže vikipedija (za analizu crtanog lika, vikipedija je sasvim ok): “On će se služiti svim sredstvima da ostvari svoje ciljeve. […] Njega ništa ne može da koči, osim možda onih pravila uspostavljenih u okviru pravnog sistema društva. […] Uvek teže da se stvari rade onako kako oni misle da treba i jedino im je njihova ‘pobeda’ na pameti.” Žao mi je ako ću vam “srušiti Sneška” – naslov ovog članka je “Karakteristike psihopatije”.

Iznogud

Za sada, tražim način da demantujem samu sebe – sve ovo kada se ovako stavi „na papir“ zvuči kao analiza neke baš ozbiljne grafičke novele, a ne šaljivog stripa za decu (mada je u nekim scenama diskutabilno koliko je ovo dečiji strip, no dobro). Uprkos svemu što sam navela, iako mi se ovako “matoroj” čini da je Iznogud poslednja osoba koju biste želeli da vidite na prestolu (dobro, dobro, Džofri Barateon je van konkurencije), deo mene i dalje navija za njega (i zabrinuta sam za sebe zbog toga).

Klod Frolo

 Zanemarimo njegov lik u Igoovom romanu, fokusirajmo se na Diznijev film. Iako je dosta izmena sama priča o Kvazimodu pretrpela kako bi se prilagodila deci, Frolo je za mene bio i ostao najantipatičniji Diznijev zloća. Stiče se utisak da sa negativcima uglavnom nema zlatne sredine – ili su skroz simpatični, ili su do te mere odbojni da se raduješ kada završe na najgori mogući način (sećate li se radosti kada je Džofri otrovan… a da on je van konkurencije).

Ipak, Frolo je lik koji moram da izdvojim. Bilo je zloća koji su, kao što rekoh, smešni ili na neki način simpatični (Doktor Dufenšmrc, Ursula) ili onih koji su baš iritantni (Gaston), ali nijednom u dečijem crtaću nisam videla lik koji mi je baš bio “čisto zlo”. Sudija Klod Frolo je tu izuzetak. Osim sjajne pesme (moja omiljena pesma iz animiranog filma), nisam uspela da nađem ništa dobro u njegovom liku, niti bilo šta što bi ga “opravdalo”.

Tintin u Kongu

 Mislim da je Tintin bio jedan od meni omiljenih stripova (posle Iznoguda) koje je objavljivao Politikin Zabavnik. Prošlo je više od deset godina otkako sam čitala te stripove, pa sam dosta i zaboravila.

Uglavnom, sećam se da je posle epizode “Tintin u Kongu” Zabavnik dobio kritike nekih čitalaca što je uopšte objavio taj strip – zbog načina na koji se Tintin ophodi prema životinjama tokom svoje avanture. Bila sam mala kada sam čitala, koliko se sećam i tada su mi pojedine scene lova zasmetale (na primer, jednom prilikom on misleći da je promašio antilopu “greškom” upuca čak dvadeset; juri slona zbog kljova itd.) ali ostatak priče je bio zabavan, na kraju Tintinov pas Sneško je beskrajno simpatičan, pa sam nekako “prešla preko toga”.

Tintin u Kongu

A onda sam pre nekoliko dana odlučila da sredim stare Zabavnike (po godinama i po brojevima), a pošto ja ako sređujem stare časopise obavezno počnem da ih čitam (pa to “sređivanje” potraje), pročitala sam i nekoliko stripova. Uključujući i pomenutu epizodu. I dalje smatram da je zabavna priča, i dalje smatram da ima mnogo dobrih fazona, ali nekako pomenute scene lova zaista ostave gorak ukus. Sreća, pa ih ima samo u jednoj epizodi (bar koliko sam ja uspela da vidim).

Crtaći i Drugi svetski rat

 O ovoj temi verovatno ima ozbiljnijih radova i ovo nije nešto što sam tek tako primetila (gledali smo ih na predavanjima o propagandi u Drugom svetskom ratu) pa ću se truditi da ne dužim i pomenem najbitnije.

Crtaće koji su tada emitovani nismo mogli da gledamo na Cartoon Networku, ali ima ih na nekim You Tube kanalima. U vreme rata, crtani filmovi su bili neko sredstvo da se ljudi (kako vojnici, tako i “home front”) opuste i zabave, ali i da im se podigne moral. Negde sam čak i čula kako je vojnicima nekada bilo lako da se identifikuju sa recimo Pajom Patkom, koji eto prolazi kroz slične muke.

Možda najbolji primer propagandnog crtanog filma sa Pajom Patkom je Der Fuehrer’s Face (ili Donald Duck in the Nuthzee Land), gde Paja Patak živi u “zemlji nacista”, mnogo radi, čita Mein Kampf… da bi se na kraju probudio u posteljini sa američkom zastavom i obradovao se kad je shvatio da je zapravo sanjao. Tu je i Herr Meets Hare, gde Duško Dugouško (Bugs Bunny) umesto Elmeru dosađuje Hermanu Geringu.

Međutim, meni najupečatljiviji je Education for Death u kome Dizni prikazuje kako nastaje nacista. Osim scene u kojoj princ na konju (Hitler) budi lepu usnulu princezu (Nemačku), u ovom crtaću nema ničega smešnog. Naprotiv, veoma je potresan, jer te natera da se dobro zamisliš o indoktrinaciji dece u totalitarnim režimima.

Duško Dugouško na Mesecu 

Duško Dugouško i Marsovac

 Uzećemo u obzir da je crtani u kome Duško “letećom cigarom” stiže na Mesec rađen 1948. godine, dakle pre “pravog” sletanja na Mesec (poštedite me komentara da je sletanje na Mesec lažirano). Ipak, još u osnovnoj školi nisam mogla da shvatim logiku kojom se vodi Marvin Marsovac kada pokušava da uništi Zemlju sa Meseca – pošto Zemljina gravitacija privlači Mesec, ako Zemlja nestane, šta bi se onda desilo, odnosno zar on na Mesecu ne bi bio u nezgodnom položaju?

Potraga za Nemom

Crtani film koji je rasplakao mnoge. Ali, opet je tu par informacija o ribama-klovnovima koje nas mogu zbuniti.  Kod riba-klovnova, na vrhu lestvice glavno mesto zauzima najveća ženka. Odmah iza nje je najveći mužjak, a iza njega su dva do četiri manja mužjaka. E sad, ako ženka ugine, glavni mužjak menja pol i raste do veličine ženke, pa tako preuzima njenu ulogu. Ostali u grupi se zatim prilagođavaju mestu na novoj lestvici.

Nemo na početku filma ostane bez mame i brigu o njemu vodi tata… Ili je Nemov tata ustvari nova Nemova mama?

Simpsonovi – dobra porodica?

 Malo odstupam, jer analiziram scenu iz crtanog koji em nije dečiji, em je namerno napravljen kao parodija na savremeni način života i američko društvo, em ove scene ubacujem kao antipod svemu što sam u ovom članku napisala.

Simpsonovi

Sigurno ste gledali film Simpsonovi (The Simpsons Movie). Znate, onaj sa onom velikom katastrofom, kada porodicu Simpson proteraju iz grada, pa oni odu na Aljasku, a Springfild je pod ogromnom kupolom? Pa, kada negde pred kraj misle da će svi u Springfildu umreti, poslednja stvar koju Homer odluči da uradi je da provede vreme sa Bartom.

Ono što je mnogima neobično je što neke emotivne scene mogu da se vide i u crtanoj seriji South Park (nije da ih ima mnogo, mislim prvenstveno na sve scene sa Kenijevom sestrom ili pojedine Kajl-Ajk i Rendi-Sten momente). Za te scene nekada čak i pomislim da im nije mesto u jednom takvom crtaću (“takvom” u smislu nemilosrdne satire), ali ne mogu se oteti utisku da ti posle neke nežne porodične scene bude “toplo oko srca”.

Mislim da sam ovim pisanijem samu sebe najviše uspela da “pecnem” tamo gde baš boli. Kada sam bila mlađa, smetalo mi je kada neko vređa nekoga ili nešto što ja volim, pa makar u pitanju bio i izmišljeni lik. Sada ja upravo to radim.

Ipak, sve ovo što sam navela me nikako ne sprečava da po stoti put pogledam Anastaziju i uživam u muzici, da sa jednakim uživanjem gledam Asteriksa i Obeliksa, da (kao što sam već pomenula) i dalje navijam za Iznoguda (upornost je garancija uspeha?), ali da sa druge strane, bez obzira na to koliko mi “upadne nešto u oko” svaki put kad gledam scenu u kojoj Keni brine o svojoj sestri, i dalje bude smešno kada se autori potrude da izmisle novi i još kreativniji način da ga ubiju.

Drugi deo:
https://zrnosoli.com/2018/09/11/pravo-u-detinjstvo-ii-deo/

Foto: Duško Dugouško

1
Dodajte komentar

1 Komentari
0 Odgovori
0 Pratioci
 
Komentar sa najviše odgovora
Najaktuelnija diskusija
0 Autori komentara
  Pretplati se  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Isključi obavijesti

[…] teksta Pravo u detinjstvo: propaganda, Napoleonov kompleks i Nemova mama bila sam prijatno iznenađena odjekom članka, komentarima i primedbama. U početku sam mislila da […]

Top